Почетак буне против дахија 0001    Прошеташе четири турске дахије — 0002    Од-Алија и Чучук Салије 0003    И Турчина Селим муселима, 0004    С Османом, братом Селимовијем, 0005    За њима башах пет стотина. 0006    Отидоше земљом Шумадијом, 0007    Тежак зулум чине Шумадији: 0008    Ђе находе влаха бијеснога 0009    Ал’ на рамо сјајна џефердара 0010    Али под њим коња дебелога, 0011    Њега узму, а паре не дају, 0012    Ђе находе лијепе ђевојке 0013    Ал’ невјесте скоро доведене, 0014    Ер их силом на срамоту љубе. 0015    И то бише Срби опростили, 0016    Но не могу опростит’ никако — 0017    У неђељу кад неђеља дође, 0018    Попови божу летурђију служе, 0019    Они њима попадије љубе. 0020    Докле их је конак нагонио 0021    У Тополу, насред Шумадије, 0022    Под кулом војводе Ђорђије, 0023    Ту су Турци шатор разапели. 0024    Ал’ војвода два весеља гради, 0025    Јелу удаје, а жени Јована; 0026    Јована жени сасред Чачка 0027    Милом кћерцом Цинцаревић’ Јанка, 0028    Сестру даје попу Мркоњићу. 0029    За снаху је свате оправио, 0030    А доша је попе у дворове 0031    И довео сватах пет стотинах. 0032    Но изљегоше тридес’ ђевојака, 0033    Међу њима војводина сека, 0034    А до ње су два ђевера млади, 0035    За десне су уфатили се руке, 0036    Сиграју се на гумно под кулом. 0037    Но их гледа Селим муселиме — 0038    Димна ли је Јелика ђевојка, 0039    Димна ли је, јад је убио, 0040    Све је коло надвисила млада, 0041    Јошт се млада накрасила сама 0042    Малом иглом и црвеном свилом. 0043    Но да рече Селим муселиме: 0044    „О, Османе, гори од ђевојке, 0045    Ну узјахши вранца дебелога, 0046    Ти отиди међу ђевојкама, 0047    Доведи ми војводину секу, 0048    Ноћас нојцу и сјутра до подне, 0049    Па ћу је дат’ попу Мркоњићу!” 0050    Но му Осман ријеч бесједио: 0051    „А не, брате, ако Бога знаш, 0052    У кулу су сватах пет стотинах, 0053    Поклате се баше и сватови!” 0054    Од боље му бити не могаше, 0055    Но узјаха коња големога, 0056    И отиде међу ђевојкама, 0057    И на Јелу коло распучио, 0058    Дофати за руку ђевојку. 0059    Пуштише се два ђевера млади, 0060    Пуштише се, оба погинули, 0061    Поведе ју Туре под шатору, 0062    Даде ју Селим муселиму. 0063    Кад виђеше башах пет стотинах, 0064    Сваки цицу дофати с ракијом, 0065    Те их дају војводиној секи. 0066    Јела даје башама ракију; 0067    Како коме чашу додаваше, 0068    Сваки јо’ се руке дофатише, 0069    Да му у Јелу дио не погине. 0070    Кад изљезе војводина љуба, 0071    Она гледа под шатор Турцима, 0072    Али Јела ђе ракију служи. 0073    Хитро млада у двор уљезе, 0074    Те каза господару своме. 0075    Таде скочи Петровић Ђорђије, 0076    Јована брата дозиваше; 0077    Ал’ се димно браћа ођедоше: 0078    Обукоше танане кошуље, 0079    По кошуљи зелене доламе, 0080    Затакоше седам самокресах, 0081    О раменах сабљу објесише, 0082    А у руке везене шејшане, 0083    Отидоше под шатор Турцима. 0084    Но да рече Петровић Ђорђија: 0085    „О Турчине, Селим’ муселиме, 0086    Ја те кумим Богом од невоље 0087    И турскијем свецом Мухамедом, 0088    Пушти мене Јелику ђевојку, 0089    Узми блага колико ти драго!” 0090    Но му рече Селим муселиме: 0091    „Хајде отолен, Петровић’ Ђоко, 0092    Није благо коњи ни волови, 0093    Нит’ је благо срма ни злато, 0094    Но је благо што је срцу драго! 0095    Ја ју ноћас тебе дати нећу, 0096    Ноћас нојцу и сјутра до подне, 0097    Па ћу је дат’ попу Мркоњићу 0098    Да је води, ал’ како му драго!” 0099    Стан’ да видиш Ђока Петровога, 0100    Упали везену шешану, 0101    А не згоди Селим’ муселима, 0102    Но Османа, брата његовога. 0103    Таде виђи Селим’ муселима 0104    И упали двије кумбурлије, 0105    А не згоди Ђока Петровога, 0106    Но Јована брата његовога, 0107    Мртва га је земља дочекала. 0108    А Ђорђије пали кумбурлије, 0109    Те четири баше обалио, 0110    Таде вика попа и сватове. 0111    Скочи попе с пет стотин’ свата, 0112    Убише се баше и сватови 0113    По Тополи, посред Шумадије, 0114    Док се бјеше магла зафатила 0115    Од брзога праха и олова 0116    И од паре коњске и јуначке, 0117    Не види се коња ни јунака. 0118    Посјекоше башах пет стотина, 0119    До једнога Селим’ муселима. 0120    Прискачу власи шумадински, 0121    Нагони га један на другога; 0122    Он утече у Ђокову кулу, 0123    Но га ћера Петровић Ђоко. 0124    На врта га срете петар стари, 0125    Ђорђији ријеч говорио: 0126    „Немо’ ми га, Ђоко, у дворове!” 0127    Јунак Ђоко одољет’ не може, 0128    Од бедрице сабљу извадио, 0129    Своме бабу главу окинуо. 0130    Таде скочи Селим муселиме, 0131    Па је Туре ријеч бесједило: 0132    „Буд’ Ђоко посјече оца свога, 0133    А да како ће мене узмакнути!” 0134    Па скочи на пенџер од куле, 0135    А с пенџера на жуту неранџу. 0136    Ного вика Петровић Ђорђије: 0137    „Чека’, удри, попе Мрконићу, 0138    Ја убијеш Бика од Рудника!” 0139    Но се попе близу намјерио, 0140    Од образа танку пушку пали 0141    И погоди Селим’ муселима, 0142    Сломио му ногу у кољено. 0143    Но дотрча Петровић Ђорђија, 0144    Посјече му главу од рамена, 0145    Па Јована брата укопао, 0146    А љубу му натраг оправио. 0147    Те Ђорђије ситну књигу пише, 0148    Посла је цару у Стамболу: 0149    „Чујеш ли ме, царе, драги господаре, 0150    Хамани ми царе три године, 0151    Е пропаде Шумадија раја 0152    Од зулума твојије Турака, 0153    Већ ми твоје баше дојадише, 0154    Хоћу шњима бити боја љуто!” 0155    Виђе царе што му књига пише, 0156    Ђорђији другу оправио: 0157    „Чујеш ли ме, војвода Ђорђија, 0158    Вјера ти је за девет година, 0159    Удри, Ђоко, родила те мајка, 0160    И мене су баше дојадиле, 0161    Узеше ми цареву мирију!” 0162    Кад Ђорђију књига допанула, 0163    Он заметну рата са Турцима 0164    И одбрани земљу Шумадију. 0165    То је било кад се чинило.